Cene kvadrata u Novom Sadu na dobrom putu da stignu one u glavnom gradu
Prosečna cena stanova u novogradnji u Beogradu je 2.670 evra po kvadratu. U Novom Sadu je trenutno oko 2.340 evra.
Agenti za nekretnine kažu da je tržište nekretnina u Srpskoj Atini karakteristično po tome što lokacija nema dominantan uticaj na cenu. Može se reći da su one poprilično ujednačene u centru i na periferiji, naročito u novogradnji.
Na osnovu podataka sa portala 4zida, cene oglašenih stanova u Beogradu su u rasponu od 1.840 do 3.500 evra. U Novom Sadu taj raspon je mnogo manji — najjeftiniji kvadrati oglašeni su od 1.750 evra, a najskuplji oko 2.900 evra.
„Na sajtu 4zida trenutna prosečna cena za kvadrat u starogradnji u Novom Sadu iznosi 2.538 evra. U novogradnji se cene kreću u rasponu od 1.753 evra po kvadratu do 2.934 evra po kvadratu. U 2020. u prvom kvartalu iznosila je 1.770 evra" — Aleksandra Mihajlović, 4zida
Prvi drastičan skok je bio u poslednjem kvartalu 2020. kada je dostigao cenu od 2.389 evra.
„Svoj maksimum u periodu od 2019. do 2024. cene su dostigle krajem 2022. godine. Tada je kvadrat u Novom Sadu koštao prosečno 2.484 evra" — Aleksandra Mihajlović, 4zida
Gde je nestala periferija?
Dragan Rabatić, izvršni direktor agencije „Level Property" tvrdi da je Novi Sad jedino tržište nekretnina na kome „ne važi ona čuvena krilatica agenata za nekretnine" da su lokacija i cena ključni faktori. On ukazuje da je novosadsko tržište dominantno tržište stanova u izgradnji i novogradnji. Međutim, nije prostorno veliko i zato su kupcima jednako privlačni različiti delovi grada kao Liman, Detelinara, Telep, Popovica ili Petrovaradin.
„Ako definišemo cene kroz neke koncentrične krugove sa epicentrom u centru grada, svaki taj krug je ne tako udaljen od centra. Zato Novi Sad nema klasičnu periferiju" — Dragan Rabatić, Level Property
„Specifikum novosadskog tržišta je i projektovanje i gradnja velikih stambenih kompleksa koji su sami sebi dovoljni. Oni svojim sadržajima nude životni standard na visokom nivou. Samim tim i cena kvadrata prati kvalitet koji pruža mikrolokacija konkretnog stambenog kompleksa. Zato Novi Sad cenovno prednjači po visini cene po kvadratu. Statistički prosečna cena od 2.500 evra po kvadratu ga čini najskupljim tržištem u Srbiji" — Dragan Rabatić, Level Property
Ponuda velika, manjak kvaliteta
Rabatić napominje da, iako kupovina stana u Novom Sadu može zvučati kao lagan zadatak zbog velike ponude, oni koji traže nekretninu brzo shvate da „je ponuda kvantitativno velika, kvalitativno baš i nije". Trebalo bi pronaći stan koji nudi više od samo dobre lokacije i modernog dizajna – mir, dostupnost sadržaja, vrtić i školu blizu.
Dodaje da više nigde nema povoljne novogradnje. Nominalni iznos cene kvadrata ide već od 1.750 evra po kvadratu, dok sada postoje projekti gde je cena kvadrata i 4.000 evra.
Novi Sad ide ka milionskom gradu
„Novi Sad je prostorno skoro sve svoje kapacitete popunio. Trend su veliki kompleksi do kojih se dolazi raznim izmenama planova. Na taj način se povećava spratnost i to je jedan od načina širenja grada. Drugi način širenja je prelazak preko Dunava i gradnja na lokacijama koje ni po čemu ne pripadaju Novom Sadu" — Dragan Rabatić, Level Property
Urbanistički važeći planovi menjaju fizionomiju grada. Idemo ka gradu koji će kroz 10 ili 20 godina, po smeštajnim kapacitetima, biti milionski grad. Iako je u najavi veliki broj novih kvadrata, tržište će definisati da li će to uticati na smanjenje cena kvadrata.
Rast cena stanova u staroj gradnji
Kvadrat stana u staroj gradnji u Novom Sadu je u proteklih pet godina poskupeo za oko 50 odsto. U proseku košta oko 2.540 evra, što je oko 850 evra više nego 2019. godine.
„Najbolje se prodaju stanovi u predugovaranju ili u početnoj fazi gradnje. Druga kategorija su polovni ili tzv. sekundarni stanovi koji su za renoviranje. Oni su kupcima zanimljivi i zbog velike potražnje ih nema dovoljno. Kupci za takve stanove su tzv. keš kupci koji u danu završavaju kupovinu. Kod njih je period od informacije do realizacije jako kratak" — Dragan Rabatić, Level Property
Sredstva obezbeđena iz stambenih kredita su pokretač procesa kupoprodaje. Čim je smanjena ili povećana ta privredna aktivnost, to se direktno odrazi na broj realizovanih kupoprodaja.
Stambeni krediti kao motor tržišta nekretnina
„Bez stambenih kredita, tržište nekretnina, pre svega u segmentu stanova, bilo novih bilo polovnih, je prilično usporeno. Jedan stambeni kredit pokreće niz od narednih desetak kupoprodaja. Bez te baze tržište ne bi bilo na ovom nivou ni cenovno, a ni količinski" — Dragan Rabatić, Level Property
Rabatić napominje da su u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima, prisutne dve kategorije kupaca: oni koji kupovinu stanova gledaju kao investiciju i oni kojima je to krajnja potreba. U proteklim godinama bilo je dominantno investiciono ulaganje, a sada tržište ide ka krajnjim kupcima.
